Један од разлога зашто људи падају у замку негативног размишљања јесте постављање превисоких и нереалних циљева. Када не успемо да их постигнемо, осећамо разочарање и губитак мотивације. Постављање мањих, достижних корака ка већем циљу помаже да се задржи осећај напретка. На пример, ако желимо да побољшамо физичку кондицију, боље је почети са три тренинга недељно него одмах тежити свакодневном интензивном вежбању.
Реалистична очекивања такође помажу да се избегне осећај неуспеха. Када разумемо да су грешке део процеса учења, лакше их прихватамо и настављамо да радимо на себи. Овакав приступ гради самопоуздање и подстиче нас да останемо истрајни. На крају, успех се мери не само крајњим резултатом већ и истрајношћу и способношћу да уживамо у сваком кораку на путу ка циљу.